GODINA PROĐE,DAN NIKADA

   Prijatelji moji dugo me nije bilo,pa na početku želim da vam svima čestitam ovu Novu 2012. godinu, koja je sama po sebi krenula kao i što sami vidite sa jednom veoma oštrom zimom.Možda ste se i upitali da li sam odustao od blogovanja,i svih zajedničkih virtuelnih čarolija koje delimo zajedno ovde,ali nisam,već sam počeo da radim za đavola u samom paklu.

   Našao sam posao,kod privatnika kome je trebao vozač onda kada niko nije upošljavao radnike,a možete misliti i zašto.Našao sam posao koji podrazumeva dobru platu,ali isto tako i rad gde u dve nedelje imam samo jedan slobodan dan.Ustajem rano u tri ujutru,ležem rano u šest, sedam uveče i tako iz dana u dan. Bio sam 22.decembra i na Kosovu, u Leposaviću, odakle sam išao i za Kosovsku Mitrovicu.Normalnim putem iz prelaza u Raškoj se ne može preći granica,zbog barikada, već se mora ići kroz šumu,preko brda.

   Radim u klanici, svakog dana i stvarno više nemam vremena ni da odmorim kako treba.Mislim na vas često,svi mi nedostajete, ali umor je jači i od mene.Prođe i ova 2011. godina, a šta nam donosi ova 2012., to ćemo tek videti, ali siguran sam ništa bolje. Možda zvučim malo zbrda,zdola, ali to je sve zbog umora. Danas imam slobodan dan,i sto obaveza pred sobom. Moj mejl znate, pište, pa kada ugrabim vremena, sigurno ću vam se javiti. Do tada, kada pomislite na mene, znajte da me veže zaista velik umor i zaista naporan rad.

SVE VAS PUNO POZDRAVLJA VAŠ NENAD!

Oznake:

Mostovi spajaju

   Osvanulo je kako bi mnogi od nas rekli jedno prelepo jutro. Današnji dan mi se sviđa po mnogo čemu. Lepo veme, lepa kafa koju upravo pijem iz svoje omiljene šolje, može se reći da je dan bez ikakve presije.Ne znam kako je kod vas, ali kod mene došlo vreme da se uvodi neka univerzalna markica za prevoz pod nazivom „Bus plus“.Ona objedinjuje i prigradski i gradski prevoz i njena izrada košta 250,00 dinara. Ova elektronska povlastica važi za „Lastu“ i za „GSP Beograd“. Podseća me pomalo na pri pejd dopunu za mobilne telefone. Koliko imaš kredita, toliko se i voziš. Kad nestane kredita, ponovo ga dopuniš i tako u krug. Komentarišu ljudi svašta o njoj. Neki kažu korisna je,neki ne. Meni lično sada ne treba, niti će mi trebati, sve dok vidim ekonomsku isplativost putovanja kolima do posla. Onog dana kada budem osetio da se više ne isplati putovati na posao kolima,tada ću i izvaditi ovu novu povlasticu.

Most preko Save

Surčinski most

 

  Ali prvo je prvo. Da nađem posao, pa ću tek onda da se orijentišem oko plaćanja prevoza. Koliko puta nam se u životu desilo da prelazimo preko nekog mosta, a da i nismo svesni njegove poruke koju nam šalje. Most ko’ most, šta tu još nije rečeno, ali nije baš tako. Mnogo smo se razrodili i razišli u poslednje vreme, a mostovi su tu da spajaju ljude, da nas podsete kako treba stvarati nova poznastva tokom života. Život je ipak samo jedan, obaveza je mali milion, a gde smo mi. Poslovi danas, takvi kakvi jesu, traže od nas mnogo. Obično su takvi, da od nas traže da provodimo više vremena na poslu, nego kod svoje kuće. Koliko sam se puta oseća praznim, samo zato što mi kuća dođe kao hotel, dođem, jedem, prespavam i odem. Sada je došlo vreme da sam ponovo vlasnik svog vremena, i da mogu da se organizjem.

Svaki put kada prelazite preko nekog mosta, setite se Nenadovih reči. On je tu da nas podseti da se ljudi trebaju spajati i zbližavati. Kada sam već u mogućnosti da organizujem svoje vreme, neću ni časa dangubiti da svoje vreme podelim koliko sa svojim ukućanima, toliko i sa vama, virtuelno i uživo Bože zdravlja. Pošto sam završio svoju kafu, i pošto sam vam nadam se jasno predočio na šta me svaki prelazak preko mosta asocira, odoh da malo sredim svoju privatnu fonoteku, jer je i ona od moje strane bila nepravedno zapostavljena.

Oznake: , ,

Zima u fokusu

   Prijatelji moji, nije me bilo na blogu neko vreme. Umor i mnoge druge stvari mi nisu dozvoljavle da se približim kompijuteru, a sada je došlo vreme za moj povratak u virtuelni svet među vas. Ponovo sam nezaposlen, magla se razišla i vidim na čemu sam. Ovde, u našem svetu blogovanja, nema krize i nema nepredvidivih situacija, i može se reći da mi mnogo prija vaše društvo. Sigurno će mi trebati neko vreme, da pročitam sve o čemu ste pisali, da ponovo osetim taj ritam našeg virtuelnog sveta.

   Sada već bivša firma mi duguje dva lična dohodka. Jedan bi trebalo da mi isplate do kraja decembra, a drugi u januaru. Bacam se ponovo na pisanje, jer verujem da imam mnogo toga što bi valjalo podeliti sa vama. Ostalo je još malo vremena u ovoj staroj godini, koja mi je donela i oduzela posao. Zaista ne znam šta će mi budućnost doneti, i gde ću ja to ponovo pronaći posao, niti želim sebe sa tim da opterećujem. Desiće se ono što će se ono što se mora desiti. Sada sam siguran, da za posao više niko ne može da garantuje ništa.

   Čini mi se da će mi nekako sa prvim snegom biti mnogo lakše. Još lakše će mi pasti ovaj period nezaposlenosti, kada se napolju bude sve zabelelo od snega.Ako je već došlo vreme da se odmara,neka to vreme onda bude kvalitetno utrošeno.Drago mi je da sam ponovo među vama.Od danas se bacam na čitanje, jer želim ponovo da uhvatim korak sa vama. Moj životni ritam je bio poljuljan, pa sam ispao iz naše šeme, ali došlo je vreme za moj povratak. Nenad se vratio, da sa vama ponovo deli i dobro, i zlo. Nadam se da sam vam nedostajao, jer znam sigurno da vi meni jeste.

Oznake:
← Stariji članci